Народни парламент је једна од најстаријих непрофитних и невладиних организација у јужној Србији, основана 15. августа 1999. године, након 40 дана антирежимских грађанских протеста које су оснивачи организације иницирали и предводили средином 1999. године у Лесковцу. После ових протеста, Народни парламент је формално основан, а касније током новембра 1999. године, и регистрован као удружење. До демократских промена од 5. октобра 2000. године, организација је углавном деловала као локални грађански покрет, а вероватно и због прилично специфичног начина настанка већ на почетку постојања је окупила више од две стотине чланова, углавном грађана Лесковца и околних места.
Почевши од оснивања половином 1999. године, утицали смо на национално и локално законодавство и друге државне политике; снажно смо подржали демократске промене од 5. октобра 2000. године; значајно смо помогли стварање темеља за промоцију родне равноправности и побољшање права жена у региону јужне Србије; олакшали смо грађанима Србије приступ Уставом и законима гарантованим грађанским и људским правима; пружили правну помоћ и подршку ка скоро 10 хиљада грађана Србије; обезбедили да хиљаде младих кроз неформално образовање стекне вештине за запослење, само-запослење, да стекну различите ИТ вештине и бројне друге; унапредили смо права милиона потрошача у Србији на системском нивоу утичући на политике више од 20 трговаца у Србији који су системски кршили ова права; позитивно утицали на пословну климу предводећи и активно учествујући у бројним иницијативама којима су укинуте бројне бирократске препреке за пословање правних субјеката (рецимо више пута смо допринели изради Сиве књиге НАЛЕДа).
Такође смо значајно допринели развоју организација цивилног друштва на југу Србије, те подржали оснивање и оснаживање независних регулаторних институција, и урадили много тога другог од општег, односно јавног интереса…
Одиграли смо, као као носилац активности Коалиције за слободу приступа информацијама кључну улогу у вези израде и доношења Закона о изменама и допунама закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја из 2009. године, као и у вези израде и усвајања Закона о тајности података и Закона о заштити података о личности. У сврху доношења прва два закона организовали смо током краја 2007. године две од само неколико икада организованих народних иницијатива у Србији, скупивши и Народној скупштини Републике Србије предавши више од 72 000 потписа грађана који су подржавали усвајање два наведена закона.
Зашто „Народни парламент“? Зато што је организација основана од стране народа и ради за интерес народа, односно грађана, и зато што је „парламент“ алтернативна (локалним и националном парламенту) платформа за изражавање грађана.
Од оснивања Народног парламента успешно смо реализовали више од стотину локалних, националних и међународних непрофитних пројеката, реализованих у заиста разноврсним областима од јавног значаја. Непрофитни пројекти које данас имплементирамо, углавном организујумо у следећим областима деловања:
Људска права грађана Р. Србије су фокусу наше организације, такође буквално од првог дана функционисања организације. Ради унапређења стања људских права у држави, током година смо пружајући правну и друге врсте помоћи помогли хиљадама индивидуалних грађана да претходно им ускраћена људска права и достигну. На системском нивоу, утицали смо на унапређење прописа и праксе органа јавне власт на свим нивоима, а све са циљем постизања већег нивоа заштите људских права у Р. Србији.
Веома значајна „област нашег интересовања“ су младе особе од 15 до 30 година старости. Због тога смо и Програм „Омладина“ успоставили још далеке 2001. године, а како би помогли младима да воде креативан и економски безбедан живот, повећали активно учешће младих у локалном и регионалном животу, побољшали сарадњу између организација, институција и удружења које окупљају младе или раде са младима. Посебно смо активни у областима као што су развој и промоција омладинског предузетништва и уопште повећање запошљивости младих.
Како је Народни парламент организација која није основана од стране државе, ово суштински значи да организација нема редовне и планиране приходе из буџетских линија државног и/или локалних буџета. Због тога су наше активности углавном финансиране из добровољних донација различитих страних и домаћих донатора који подржавају непрофитне пројекте од јавног значаја које чланови организације сами осмисле и израде.
Наш рад подржавају/подржавале су компаније: „Google“, „Microsoft“, Женева глобал; органи јавне власти Србије: Министарство омладине и спорта, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Град Лесковац, као и бројни други донатори: Европска унија, Агенција за међународни развој Сједињених Држава (USAID), Савет Европе, Институт за одрживе заједнице, Фонд Браће Рокфелер, Вестминстерска фондација за демократију, Траг фондација за локалне иницијативе, Међународни центар „Улоф Палме“, Амбасада САД у Р. Србији, Амбасада Краљевине Холандије у Р. Србији, Амбасада Краљевине Норвешке у Р. Србији, Развојни програм Уједињених нација (УНДП), Балканска фондација за децу и омладину, Европска омладинска фондација, Фонд за отворено друштво, Европска задужбина за демократију…