Удружење „Народни парламент“ комуницира на различите начине са доносиоцима одлука на националном и локалном нивоу у Републици Србији и предлаже и заговара* за спровођење позитивних промена у актуелним прописима или праксама органа јавне власти у вези људских и грађанских права.

Пионирским радом на пољу информација од јавног значаја, заштите података о личности, тајности података, започетим још 2007. године, предводили смо цивилно друштво Србије у обликовању, уређењу и унапређењу законодавног оквира из свих поменутих области. Једина смо невладина организација у Србији која је успешно одједном спровела две народне иницијативе у смислу Закона о референдуму и народној иницијативи и прикупила за само седам дана, 72 хиљаде својеручних потписа подршке од стране грађана из целе Србије! Ово како би Народној скупштини Р. Србије из разлога унапређења демократије у владавине права, у име грађана предложили Закон о изменама Закона о информацијама од јавног значаја, те предложили потпуно нов Закон о класификацији информација у овој иначе претходно потпуно неуређеној области. Законе смо у оквиру ове иницијативе ми израдили и за усвајање одредби из истих успешно заговарали.

2009. године смо онда израдили и промовисали и модел Закона о народној иницијативи како би позитивно утицали на бројне бирократске и друге препреке које умногоме отежавају реализацију народних иницијатива, а које смо идентификовали две године раније организујући поменуте народне иницијативе.

Почевши од 2013. године грађанима Р. Србије, а посебно осетљивим друштвеним групама, укључујући и мигранте, као и колегама и колегиницама браниоцима људских права, пружамо бесплатну правну помоћ и подршку. И захваљујући више од десет хиљада корисника правне помоћи Удружења „Народни парламент“ успели смо идентификујемо готово три стотине широко распрострањених системских проблема са разним прописима, али и праксама органа јавне власти на свим нивоима у Р. Србији. Идентификација и накнадне детаљне правне анализе омогућиле су да успешно до данашњег дана спроведемо нешто више од две стотине иницијатива јавног заговарања, утицавши на бројне прописе (законе и подзаконске акте), стратешке документе (стратегије, акциони планови и сл.), праксе органа јавне (али и судске) власти супротне принципима добре управе.

Утичемо и на побољшање услова за пословање, односно развој предузетништва, те вршимо и позитиван утицај и на реформу јавне управе и смањење бирократије, промоцију електронске управе, као и веће поштовање опште прихваћених принципа „добре управе“ од стране свих нивоа органа јавне власти. Током година смо дали значајан допринос побољшању правног и системског оквира за пословање у Србији. Рецимо, више пута су наше анализа разних препрека за пословање биле предмет неколико едиција „Сивих књига“ НАЛЕД асоцијације. Или на пример, предлагач смо својевремено чувене и прилично извикане мере да се продужи важење путних налога са 7 на 30 дана (иако је бивши министар Динкић тврдио да је предлагач мере „анониман“).

Од септембра 2016. године до јула 2019. године смо били регионално Саветовалиште за потрошаче за целу област југоисточне Србије и тада смо пружили правну и друге врсте помоћи хиљадама потрошача из целе Србије заправо. Заштитом права потрошача смо изузетно успешно бавили све док нам тадашње Министарство трговине скандалозном одлуком није укинуло финансирање – и то све „због једне хефталице“. Реалан разлог је наравно био што смо за око три године покренули чак 46 иницијатива за заштиту колективног интереса потрошача и тада доказали да поред великих приватних компанија са милионима корисника у Србији, а које смо такође успешно „привели закону“, и оне државне као што су Телеком Србија и бројна јавна предузећа са исто милионима корисника, такође крше колективне интересе/права потрошача у Србији. Колико је број од 46 иницијатива импозантан, говори и следећи податак: Удружење „Народни парламент“ је пред крај 2017. године било формални предлагач 24 ових иницијатива. Остале организације за заштиту потрошача у Србији су до тог момента укупно покренуле: три иницијативе. Било како, лобирање државних и јавних предузећа, па и појединих „колега“ из удружења за заштиту потрошача да се укине финансирање најактивнијој и најуспешнијој потрошачкој организацији у Србији се тада показало пресудним. Наше ангажовање на пољу системског унапређења права потрошача у Србији је и коначно завршено маја 2021. године кад је Министарство трговине још једном скандалозном одлуком избрисало Народни парламент из евиденције евиденције удружења за заштиту потрошача. Тим поступком су нестали и формални услови да Народни парламент покреће нове, па и води претходно покренуте иницијативе за заштиту колективног интереса потрошача. Наиме, само удружења која се налазе у евиденцији удружења за заштиту потрошача могу покретати иницијативе за заштиту колективног интереса потрошача. Брисањем Удружења „Народни парламент“ из поменуте евиденције, онемогућени смо да неких 20-так иницијатива које смо покренули много година пре брисања, успешно приведемо исходу који би био користан за права потрошача у Р. Србији.

Радимо од 2019. године и на јачању поверења грађана у рад правосудних институција у Републици Србији, односно на реформи правосуђа у делу подизања одговорности и интегритета правосудних институција. Такво деловање проистиче пре свега из наше жеље али и реалне друштвене потребе да се оснаже грађани у односима са државом и правосуђем. Односно да се и на тај начин унапреди стање људских права, демократије и владавине права у Р. Србији.

Дакле, на системском нивоу и без обзира на разне препреке и данас радимо оно што смо радили од настанка организације 1999. године: делујемо превентивно и реактивно на кршења људских права, те делујемо зарад унапређења прописа и пракси органа јавне власти на свим нивоима. Све са циљем постизања већег нивоа заштите људских права у Р. Србији.

Неке од наших иницијатива можете наћи укратко описане у публикацији „Народни парламент – 20 година“ израђеној на српском и енглеском језику.

*Заговарање, односно заговарање/заступање: напори усмерени ка вршењу утицаја на свест или став јавности којима се желе постићи промене у понашању корисне за заједницу или друштвену групу. Јавним заговарањем се такође може извршити притисак на доносиоце одлука (политичаре) како би они предузели одређене акције или изменили политике, тј. законе и слично.