Током јануара 2015. године Удружење Народни парламент поднело је Делегацији Европске Уније у Р. Србији захтев којим смо замолили за коментаре које су експерти Европске комисије дали на нацрт Закона о бесплатној правној помоћи. Желевши да допринесемо изради што квалитетнијег закона, интересовало нас је да ли су експерти Европске комисије уопште коментарисали више спорних одредби актуелног нацрта, укључујући одредбе које непрофитне организације као пружаоце правне помоћи дискриминишу у односу на друге пружаоце бесплатне правне помоћи. Ово нас је тим више интересовало зато што је текст „проблематичног“ нацрта израђен након одржане јавне расправе и датог мишљења Европске комисије. Међутим, овај наш захтев бива одбијен из разлога „заштите међународних интереса“, нешто што оспоримо у поновном захтеву овога пута упућеном Главном секретару Европске комисије. За нас очекивано, Главни секретар Европске комисије у свом одговору потврђује претходни закључак Директората за проширење додајући да би поред нарушавања међународних односа и климе поверења на релацији Европска комисија – Република Србија, објављивање коментара нарушило поверење и у односима са другима земљама које ће у будућности пролазити кроз процес придруживања, те би и негативно утицало на процес доношења одлука у вези израде Закона о бесплатној правној помоћи у Србији, будући да тај процес није окончан. Након другог негативног одговора изјављујемо жалбу Европском омбдусману, а која такође бива одбијена из разлога што Удружење Народни парламент није правни субјект основан на територији Европске Уније. Међутим, Европски омбудсман Emily O’ Rilley истовремено доноси и одлуку да у вези нашег захтева покрене истрагу на сопствену иницијативу. После више размењених дописа на релацији Европски омбудсман – Удружење Народни парламент, и након инспекције предметне документације одржане у просторијама Европске комисије од стране стручне службе Европског омбудсмана, почетком октобра 2015. године добијамо информацију о коментарима Председника Европске комисије датим у вези иницијативе Европског омбудсмана, односно у вези нашег захтева за траженим информацијама, а у којима се истиче слична аргументација као у претходним горе поменутим негативним одговорима на наш захтев за информацијама. Надајући се да ће на крају превладати принципи транспарентности и јавног интереса, ишчекујемо епилог.