Налази истраживања о учешћу цивилног сектора у досадашњем стратешком планирању на локалном нивоу, које је ЦенТриР спровео са удружењима „Народни парламент“ и „Грађанска шанса“ и Сталном конференцијом градова и општина током 2014. године, показало је да се током протекле деценије није усталила обавезна пракса укључивања цивилног сектора, као једне од заинтересовнаих страна, у процесе стратешког планирања на локалном нивоу. Значајна постигнућа на том плану су евидентна тек у свакој трећој општини/граду у Србији, где су и локални органи власти и локални невладин сектор задовољни оствареном међусобном сарадњом.

Последњих година је један број општина и градова предузео одређене кораке на плану стварања подстицајне климе за утицај грађана и њихових удружења на доношење одлука на локалном нивоу. Тако су неке општине формирале организациону јединицу или систематизовале радну позицију задужену за сарадњу са организацијама цивилног друштва (ОЦД), креирале локални регистар удружења грађана и зависно од конкретних околности повремено или редовно сарађују са ОЦД. Све су ово позитивни показатељи који могу битно утицати на обим и квалитет учешћа цивилног сектора у процесима стратешког планирања. Ипак, истраживање је показало да ЈЛС нису у значајној мери препознале успостављање јасних процедура и формирање сталних структура за стратешко планирање, као предуслове интензивнијег и ефикаснијег укључивања ОЦД у процесе стратешког планирања. Поред овога, низ проблема је обележило досадашњу сарадњу локалних власти и цивилног сектора у стратешком планирању: неповерење између локалних власти и цивилног сектора, неадекватно информисање ОЦД о почетку и току стратешког планирања, неразвијеност локалног цивилног сектора, нестручност запослених у локалној администрацији задужених за координацију израде стратегија, неспровођење усвојених планова, неукључивање ОЦД у мониторинг и евалуацију спровођења стратегија, итд.

Да би локалне управе унапредиле постојеће стање на плану укључивања цивилног сектора у припрему и спровођење локалних стратегија и планова, потребно је:

• наставити напоре на креирању подстицајног окружења за развој и јачање цивилног друштва на локалном нивоу,
• кодификовати локалним прописима укључивање цивилног друштва у стратешко планирање, односно учинити га правно утемељеним на основу неког општег правног акта који доноси јединица локалне самоуправе
• успоставити јасне процедуре и правила која дефинишу када се, према којим критеријумима и на који начин укључује цивилни сектор у стратешко планирање,
• формирати стална радна тела/организационе јединице задужене за стратешко планирање на локалном нивоу и обезбедити учешће представника цивилног сектора у њиховом раду,
• активно радити на укључивању што ширег круга заинтересованих страна у стратешко планирање,
• спровести транспарентан избор извршилаца за одређене позиције у процесу израде стратегија (координатор тима, руководиоци радних група, итд.),
• укључити представнике цивилног друштва у мониторинг и евалуацију спровођења стратешких докумената, а не само у припрему стратегија,
• допустити могућност да искусне локалне ОЦД иницирају и воде израду одређених секторских стратегија и планова, уколико локална управа из било ког разлога не може да координише тај процес.

Детаљније о закључцима и препорукама спроведеног истраживања можете погледати овде.

Истраживање је спроведено на пројекту „Стратешки планирамо–дајемо допринос бржем развоју локалне заједнице“, који финансира Европска унија и суфинансира Канцеларија за сарадњу са цивилним друштво Владе Републике Србије