Министарству правде смо 23.03.2025. поднели формалан захтев за брисање из Регистра пружалаца бесплатне правне помоћи. „Кап која нам је прелила чашу“ јесте најновији притисак (ми смо доле описани поступак министарства тако схватили) усмерен на део невладиних организације у Србији. Овог пута отелотворен у форми дописа министарке правде Маје Поповић упућеном невладиним организацијама које пружају бесплатну правну помоћ (БПП).

Допис у коме министарка ефективно прети прекршајним пријавама формално јесте упућен свим регистрованим пружаоцима бесплатне правне помоћи (дакле и локалним самоуправама). Међутим, обзиром на тренутну друштвену ситуацију и отворену подршку невладиних организација, па и доброг дела адвоката, укључујући и подршку пружену у форми бесплатне правне помоћи учесницима студентских протеста, па и због бројних доле описаних недоследности, верујемо да су мета ове „мере“ пре свега: невладине организације која пружају бесплатну правну помоћ.

Јер неуобичајена је пракса да административне дописе овог типа потписује министар, а не неко из ниже хирејархије, типа помоћници, као што је иначе до сада била пракса са сличним „обавештењима“.

Подједнако је за чуђење и чињеница да министарка прети санкцијама из члана 53. Закона о бесплатној правној помоћи. Иако санкције заправо регулише члан 58. овог закона.

И то што је допис (бр. 740-10-01634/2024-37-1) као што се види на заглављу састављен још 6. новембра 2024. године. А „пуштен“ је тек по потреби 21.03.25. године уз текст мејла из министарства који гласи „у прилогу достављамо допис министра правде број: 740-10-01634/2024-37-1 од 03. марта2025. године„. Збуњени смо. Јел од 06.11.2024. или од 03.03.2025?

Али добили смо одговор већ у понедељак 24.03.25. „Погрешили“ датум дописа па шаљу „исправку“ дописа са датумом како су написали – 3. март 2025. године. Нама се „учинило“ да се нова 1. страница дописа чини баш различитом од 2. странице. Изгледа као спој 2 документа сачињена у различито време рецимо. „Исправка“ за разлику од 1. документа изнад, упућена је само удружењима а не свим пружаоцима бпп, што само потврђује да се ради о накнадно израђеном документу.

Иначе, прети се казнама која за правно лице иду до пола милиона динара. И то колико је могуће схватити из дописа, кажњаваће се и изгледа и непоштовање нове обавезе кварталног извештавања ка министарству – извештавања у вези тога да ли јесте или није било промена у подацима који се воде у регистру? Ради разумевања, подаци су и адреса и контакт телефон и емаил пружаоца бесплатне правне помоћи уписани у регистар код министарства правде.

А казна за „озбиљан преступ“ размимоилажења података из регистра са подацима добијеним негде другде? На истом нивоу (пола милиона) као и пружање бесплатне правне помоћи од стране пружаоца који уопште нису ни ни уписани у регистар – па самим тим немају регистрован ниједан од ових података. Бесмислица!

Удружење „Народни парламент“ закључује:

• „Мере“ су планиране да креирају повољније „правно окружење“ за кажњавање невладиних организација које пружају бесплатну правну помоћ. Кажњавање што се уопште и баве пружањем правне помоћи грађанима – посебно помоћи ка учесницима студентских протеста.
• Захтев за овим кварталним извештавањем по сваку цену, уз генералне претње казнама, по нама нису усмерени на побољшање система како се наводи у допису, нити су у духу сарадње зарад друштвене користи.
• Удружење више нема интерес да буде уписано у овај регистар – заправо по свему наведеном изнад, испада у интересу је да из система „изађе“.
• Обзиром да нам као организацији није потребно да учествујемо у оваквом „побољшању система“ бесплатне правне помоћи у Србији, и тиме истом дајемо легитимитет, поднели смо захтев за брисање из Регистра пружалаца бесплатне правне помоћи.

Подсећамо, канцеларија за бесплатну правну помоћ Удружења „Народни парламент“ почела је са радом 1. априла 2013. године и представљала је једно од ретких места у раду позиционирано јужније од Београда у коме су грађани из свих делова Србије који су се суочавали са проблемима приликом остваривања својих уставних и законских, односно људских права, сваког радног дана у периоду од 08.00 – 16.00 часова, могли добити стручне и правовремене бесплатне правне савете и практичну правну помоћ око израде представки и других бројних правних докумената.

Канцеларија за бесплатну правну помоћ Удружења „Народни парламент“ упошљавала је двоје (у једном периоду и троје) стално упошљених правника који су преко 2 телефонске линије, затим одговарајући на захтеве за правном помоћи упућене на електронску пошту преко Интернет презентације Удружења, као и непосредно у пословним просторијама организације, сваког радног дана од трајању од 8 сати дневно, помагали грађанима да превазиђу најразличитије проблеме које су имали у односима са државом – а приликом остваривања своји социјалних, здравствених, економских и бројних других права.

Од почетка функционисања Канцеларије за бесплатну правну помоћ Удружења „Народни парламент“, у периоду до почетка 2019. године сервисирали смо готово 9 000 захтева за правном помоћи упућеним од страна грађана из целе земље. Битно је истаћи да је од поменутог броја захтева само ~20% захтева за правном помоћи поднето од страна грађана са пребивалиштем у Лесковцу и другим општинама Јабланичког округа, док је убедљиво највећи број захтева за правном помоћи (готово 3 000 захтева) поднет од стране грађана са пребивалиштем у Београду. 

Од септембра 2016. године до јула 2019. године смо били и регионално Саветовалиште за потрошаче за целу област југоисточне Србије и тада смо пружили правну и друге врсте помоћи хиљадама потрошача из целе Србије. Заштитом права потрошача смо изузетно успешно бавили све док нам тадашње Министарство трговине скандалозном одлуком није укинуло финансирање – и то све „због једне хефталице“.

Реалан разлог је наравно био што смо за око три године покренули чак 46 иницијатива за заштиту колективног интереса потрошача и тада доказали да поред великих приватних компанија са милионима корисника у Србији, а које смо такође успешно „привели закону“, и оне државне и бројна јавна предузећа са исто милионима корисника, такође крше колективне интересе/права потрошача у Србији. 

Колико је број од 46 иницијатива импозантан, говори и следећи податак: Удружење „Народни парламент“ је пред крај 2017. године било формални предлагач 24 ових иницијатива. Остале организације за заштиту потрошача у Србији су до тог момента укупно покренуле: три иницијативе. 

Али лобирање државних и јавних предузећа, па и појединих „колега“ из удружења за заштиту потрошача да се укине финансирање најактивнијој и најуспешнијој потрошачкој организацији у Србији се тада показало пресудним. Наше ангажовање на пољу системског унапређења права потрошача у Србији је и коначно завршено маја 2021. године кад је Министарство трговине још једном скандалозном одлуком избрисало Народни парламент из евиденције евиденције удружења за заштиту потрошача. Тим поступком су нестали и формални услови да Народни парламент покреће нове, па и води претходно покренуте иницијативе за заштиту колективног интереса потрошача.

Иако нам је и Адвокатска комора Београда претила и захтевала да престанемо са пружањем бесплатне правне помоћи, и иако смо смо се посебно током 2019. године суочили са бројним препрекама и краћим прекидом у пружању БПП грађанима, помагали смо од 2019/2020 и браниоцима људским права и реформу правосуђа кроз пројекте „Солидарно за права свих“ и „Отворена врата правосуђа„.

Исписујемо се – али не и одјављујемо :)

Update 27.03.25: да смо били у праву, у прилог томе говори и најновији допис министарства. Министарка је без икаквих консултација са пружаоцима БПП усвојила нови Правилник о начину вођења евиденције о пруженој бесплатној правној помоћи. Нови образац бр. 3 и образац бр. 4, удружењима која пружају БПП намећу обавезу да министарству дојаве „лично име и пребивалиште или боравиште корисника бесплатне правне подршке“. Читај: студената у блокади, просеватара и грађана који протестују, жртава бирократије жртава насиља…